Covid 19 Korona 20

Ponovo su počeli da rade restorani i kafići ali samo do 22 sata i samo bašte. To su te čuvene mere našega krizno-pandemijskog štaba, čija pravila i doluke ne zavređuju dalje trošenje reči i memorije mog servera.Zaista je lepše kada je grad malo oživeo i veče nije tako sumorno. Ima ljudi, šetaju, sede, piju kafu, smeju se. Do juče šetnja kroz grad, naročito neke delove gde se uobičajeno sretao veliki broj ljudi su bile pomalo strašne i deprimirajuće. Ipak, šetajući danas standardu turu oko Geneks kule, Fontane i opštine, pomislih da je ovo i dovoljno. Do 22 sata ima dovoljno vremena da se čovek najede, napije, naguta, našmrče i nasuče i da se vrati kući i da, što je zasigurno najbitnije, odmori i pripremi za ponavljanje naredni dan. Sećam se ja sam svojevremneno voleo menjati dan za noć i to baš ispunjavajući noć jedenjem, pijenjem, gutanjem, sukanjem i ostalim noćnim radnjama, ali sutradan ne bih bio sasvim svoj i morao bih odmoriti bar jedan dan kako bih mogao to ponoviti jer bih i kući dolazio posle prvih jutarnjih petlova, kada je već i prvi jutarnji hleb uveliko hladan. Kako su se godine nizale tj. kako se broj svećica na torti povećavao tako se i period oporavka povećavao i može se izračunati po sledećoj formuli:d = n - 3, gde su: d - broj dana odmora nakon noći ludila i n - broj decenija života.Tako je, po ovoj teoriji, meni potrebno dva (2) dana odmora. Tako se i osećam, nemam ni želje ni volje da ponovim provod sledeće noći nakon noći ludila.(Napominjem ova terija ne pokriva korišćenje stimulanasa i energetskih dodataka koji bi omogućili korisniku da ovaj broj poništi)Nego da se vratim na priču o vremenu određenom za ludilo. Znači nekada je ludilo bilo rezervisano za noć. I zaista zašto je ljudsko društvo definisalo da se ludosti mogu raditi noću? Zašto ljudsko ludilo ili možda prava prioroda moraju biti pokriveni velom noći i sakriveni u mraku. Zašto se gasi svetlo kada krene ludnica, zašto su klubovi u pećinama, zatvorenim prostorima i sa prigušenim svetlima ili zaslepljujućim stroboskopima?Jedna od dobrih strana virusa korone iliti covid-19 iliti šta-god-i-kako-god je i ta što nam ludilo vraća na dnevni meni. Sada ćemo se opijati i kreveljeti danju, pratiće nas muzika na uvce preko dana iako nismo na svadbi ili nekoj drugoj proslavi. Izaćićemo iz pećina i jama obasjani sunčevim svetlom i skakati po livadi, raditi ono što su verovatno Hipici imali u svojim mislima ili bar oni koji su verovali u utopiju.Moći ću da se bauljajući uvučem preko praga a da komšija ne kaže da sam propalica koja se opija danju i baulja po hodnicima. Sve ono što je morao prekriti, o mila moja, mrak noći sada će isplivati na videlo dana i svi će biti srećni jer se na taj način čovek oslobodio. Dozvolio je sebi ono što je društvo bezrazložno potisnulo i tražilo da bude u mraku. Noć će zasjati novom svetlošću, a dan, pa ... , dan ćemo uništiti.Za naslovnu fotografiju korišćena Image by Pete Linforth from Pixabay

Ivan Ivković

Covid 19 Korona 20

Noćni život u toku dana