Francuska

Pariz iznenadi i kada pomislite da ste videli sve. Danas, dok su se senke polako spuštale oko katedrale Notr Dam a kiša po ko zna koji put natapala kapute turista, sklonili sam se od gužve u jedan mali, tipičan bistro. Krajnje tipičan, čak je na Google review pisalo da je tourist trap . Znate ona mesta – dostupna, sa čudno simpatičnim natrpanim stolovima, punim žamora na različim jezicima, ispunjenih mirisom putera i u kojima rade konobari koji poznaju svoj zanat do tančina. Nisam hteo vino, kafa mi je bila previše obična za momenat susreta sa Notr Damom pa sam rešio da potražim savet od konobara i probam nešto autentičnije.Probajte Armanjak, rekao je konobar, uz onaj blagi, znalački osmeh. To je stariji, divlji brat konjaka. Šta je zapravo Armanjak - Armagnac?Nekoliko trenutaka kasnije, ispred mene je stajala čaša tečnog ćilibara. Ulaznica za jedno malo putovanje kroz vreme. Konobar mi je, uz čašu, doneo i priču. Piće koje mi je poslužio zvalo se Saint Vivant. Zašto je Saint Vivant poseban? Ime zvuči aristokratski, a takvo mu je i poreklo. Dobilo je ime po gaskonjskom plemiću, Saint-Vivantu de la Salle-u, koji je još 1559. godine navodno stvorio prvu seriju ovog pića.Odmah sam zapazio flašu. Saint Vivant se tradicionalno pakuje u neobične, asimetrične flaše sa nakrivljenim grlićem. Taj čuveni krivi dizajn nije greška u proizvodnji, već namerna posveta originalnim, rustičnim bocama od duvanog stakla iz 16. veka. Takođe, ritual kojim je sipao piće lagao točeći niz staklo nagete čaše...Prvi miris je bio prava eksplozija. Za razliku od konjaka na koji smo navikli, ovo piće nije bilo ispeglano . Mirisalo je na suve šljive, vanilu, pomalo na kožu i pečenu zemlju. Prvi gutljaj je bio otkrovenje – nije samo klizio niz grlo, već je trenutno grejao, ostavljajući za sobom bogatu, gustu teksturu u kojoj se prepliću voće i začini. Dok sam sedeo tu, gledajući prolaznike blizu Sene i uživajući u ručku saporodicom, shvatio sam težinu konobarevih reči o starijem bratu . Tvrdnja da je Armanjak stariji od Konjaka nije samo lokalni mit, već istorijska činjenica. Još 1310. godine, više od dva veka pre nego što će regija Konjak uopšte početi ozbiljno da pali kazane, kardinal Vital di Fur je u svom medicinskom traktatu opisao čak 40 lekovitih svojstava ove gaskonjske vatrene vode . Zapisao je da ona „izoštrava um, vraća pamćenje i leči rane“ – pod uslovom da se pije umereno. Po čemu se razlikuju Konjak i Armanjak?Tajna tog sirovog, iskonskog karaktera leži u samom procesu. Dok se Konjak destiliše dva puta kako bi postao fin i čist, gubeći usput deo prirodnih aroma, Armanjak se destiliše samo jednom. Zato u njemu ostaje više duše grožđa, više ulja, više snage. On je nesavršen na najsavršeniji mogući način. Ne trudi se da se dopadne svima, već samo onima koji znaju da zastanu. Dok sam plaćao račun, zahvalio se konobaru na predlogu pića i izlazio nazad na pariske ulice, osećao sam dugi, topli, slatki, gorući trag u ustima koji traje. Notr Dam je stajao gord kao i uvek, a ja sam bio bogatiji za jedno novo iskustvo. Armanjak definitivno nije piće za žurbe. To je piće za trenutke kada želite da vreme stane. I danas je, bar na kratko, stalo.

Ivan Ivković

Francuska

Susret sa Armanjakom: Tečno zlato u senci Notr Dama