(P)ogledi

U Beogradu se gradske granice ne crtaju na mapama; one se osećaju u nosu i u hodu. Godinama sam, kao student, živeo na samoj međi tih nevidljivih, različitih svetova, na uglu Svetogorske i Takovske ulice. Ta zgrada, raskošna fasadna lepotica pod

Na Barama, toj talasastoj visoravni podno Ranjenice, vetar je uvek imao ukus preklane zobi, a ovce su pasle okrenute tako da im se sunce najduže zadržava na vuni. Bio sam mali pastir iz grada, dete poslato na planinu sa zadatkom koji je bio veći o

Pariz iznenadi i kada pomislite da ste videli sve. Danas, dok su se senke polako spuštale oko katedrale Notr Dam a kiša po ko zna koji put natapala kapute turista, sklonili sam se od gužve u jedan mali, tipičan bistro. Krajnje tipičan, čak je n

Bio je to jedan sasvim običan petak uveče. Naši junaci, nazovimo ih Ljubitelji urbanog života, odlučili su da se opuste nakon naporne radne sedmice, koja se sastojala od tipkanja po tastaturi, gomile sastanka na Teams-u ili objašnjavanja deci o

Zamislite planinu. Divovsku kamenu gromadu na granici svetova. S jedne strane Hrvatska, s druge Bosna i Hercegovina. A u njenoj utrobi, skriven od pogleda špijunskih satelita i znatiželjnih očiju, leži kostur najskupljeg sna bivše Jugoslavije.Ov

Soba je bila mračna i prazna. Nije bio siguran ni kako se našao u njoj. Instinktivno je zastao ne bi ili se oči malo privikle na mrak i ne bi li uspeo da razazna nešto što bi mu dalo bilo kakvu ideju o čemu se zapravo radi.Poslednje čega se se

Zamislite glavni grad jednog moćnog carstva koje u svojim rukama drži čvrsto više od polovine poznatog sveta. Ne, nije to onaj uglađeni, viktorijanski, sa gasnim lampama i damama u krinolinama, već onaj ispod, iza, u osnovi njegovoj. Onaj u koj

Probudih se jutros i kroz maglu u očima obradovah se miholjskom letu i prijatnim zracima sunca koji su me nežno milovali, dok sam ležala u krevetu. I ostala bih i dalje u krevetu prijatno ušuškana pod mekim ćebetom ali mi je negde na nek

Radovi u Glavnoj ulici u Zemunu su završeni pre skoro tri meseca i ulica sada ima stari sjaj. Verovatno i stare gužvu i buku. Škripa autobusa gradskog sabraćajnog preduzeća je nedostajala ovom delu grada.Izvor slike: https://www.zemun.org/2024/

Sistematski bejaše zakazan za 18. april, ove godine nešto kasnije nego inače, ali to nije ni važno. Važno je da je stigla krvna slika i da su zloglasni trigliceridi i zbunjujući holesteroli u redu ili bar u srednje rizičnoj kategoriji. Šećer

Zaista zašto Nove godine dolaze?Da, bismo se pošteno uroljali i zaboravili Staru ili da bismo se pošteno uroljali i dočekali Novu ili samo da bismo se pošteno uroljali.Pijem kafu lenjo, usporeno ne bili svaka čestica instant otrova dobila svoje

Bolnica MediGroup bahato parkirana Škoda na dva parking mesta 03.08.2023. oko 12:00, ali mu je oprošteno samo zato što je, siguran sam, učestvovao u akciji "Džoov bager"Stižem na parking MediGroup bolnice u podne. Zvezda peče i ne žali. Sreć

Igrom slučaja našao sam se u novobeogradskom naselju Belville. Šetam istim. Između koraka se pitam zašto se ovo naselje zove tako i šta li to ime znači. Koliko sam ja uspeo da istražim ne znači mnogo, da ne napišem ništa a možda je trebal

Prošlo je dosta vremena i zaboravio sam Vilijama Vilsona sa kojim sam bio nerazdvojan, kao Nikolica i Prikolica, Lolek i Bolek, Mirko i Slavko, Votson i Holms, Dr Džekil i Mr Hajd.Kada se prisećam uspomena on je uvek prisutan, tu je u živoj slici

Svi su bar jednom osetili kako boli nedostatak internet konekcije prouzrokovan problemima na infastrukturi ili prekidom rada provajdera ili nekih specifičnih tehničkih problema. Uzrok problema prosečnog korisnika ne treba da zanima i zato ću poku

U jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu se može desiti da bahati vozač na pešačkom prelazu naleti na oca sa sinovima jednim četvorogodišnjakom i jednim devetogodišnjakom i da jednom od njih oduzme život pred očima oca i brata zbog svoje

Srpska imovina u Hrvatskoj truli i nestaje u talsima slanih vetrova sa Jadrana, hrvatska imovina u Srbiji lagano nestaje pod naslagama nanetim od strane mutnih reka Save i Dunava. Da, da, možda je Dunav u Beču lep i plav bio, u Beogradu nije, do-du

Ponovo su počeli da rade restorani i kafići ali samo do 22 sata i samo bašte. To su te čuvene mere našega krizno-pandemijskog štaba, čija pravila i doluke ne zavređuju dalje trošenje reči i memorije mog servera.Zaista je lepše kada je grad